-
Watch Online / «Јелка за Ба" Борис Фалков: преузимање фб2, читање онлајн
О књизи: година / Фалков Борис Викторович, 1946, Москва. Члан немачког центра међународног ПЕН клуба. Аутор многих романа (Моцарт из Карелије, Троувер, Орашари, Тарантела и др.), прича и приповедака (Глубинка, Патолошке лекције, Мачка, Десант на Крит, Бескућник и грофица СС итд.), песама и песме (Проста наредба, Орфеј се вратио), приче, чланци и есеји. Преведено на немачки, естонски, енглески, фински. Романи „Јелка за Ба” и „Хорацио” први пут се објављују у целини. Џон Глад, Русија у иностранству: Фалковљев стил више одговара латиноамеричкој традицији него руској, иако његови иронични детективски романи имају претходнике у фантастичним алегоријама Николаја Гогоља и Михаила Булгакова. Вениамин Каверин: Ово је изузетна и музичка проза. И лежи нешто по страни од главног пута руске књижевности. Неуе Зурицхер Зеитунг: Најновији роман Бориса Фалкова је својеврсна музичка полифонија у прози. Тачније, литераризација контрапунктне фуге. Бахтинова „Полифонија у роману” постаје Фалкова „Полифонија као роман”, јер су два тако различита облика изражавања као што су музика и књижевност дословно доведена у склад. Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг: Ова књига (Миротворци) је напета, вешто израђена и, упркос касном објављивању, запањујуће релевантна. Снага аутора лежи у његовом самосталном баратању књижевном традицијом, његовом оштром слуху за лажне белешке у историји и његовој паметној композицији. Његов роман се може читати на много начина: као дистопија и као пикарски роман, као детективска прича и као сатира. Књижевне новине: Ова прича (Слетање на Крит) припада оној врсти књижевности која види мало даље и дубље од такозваног „чистог“ реализма. Борис Гашпаров: Веома добар укус у језику, уједначен, објективан тон приче (Моцарт из Карелије) добро истиче њену фантастичну природу. Лајтмотиви су уткани са великом вештином, симфонијска конструкција форме изведена је тако строго и са таквим интензитетом да само „Симфоније“ Андреја Белог падају на памет као аналогија. Сергеј Јуријенен: Фалков је бар у једном отишао даље од Солжењицина – полифонији. Ово је бенд за једног човека. Применио је принцип полифоније са потпуношћу какву не познајем у модерној књижевности.